| ivan_kovac's Blog | |
 |
Opis: No desc available |
Kičetika
Na spomen kiča pomišljamo na svašta. Ljudi olako govore o kiču. Postoje, međutim, uopšteno priznate oznake kiča. Šablonizovanje u delu. Naglašen karakter sjajećeg i šljokičastog – "limunadnost" (tome odgovara Kunderino skiciranje kiča kao "odsustva svih sranja") ili sračunatost na instant efekat. Zatim, spajanje lepog ili lepo-religioznog sa
Postoji mišljenje, inače savršeno dosledno, kako je "prevara" u mislima - seksualno fantaziranje o "trećoj osobi" - u jednakoj meri moralno neispravan čin koliko i stvarna "prevara". Toma Akvinski, s druge strane, poučava kako čovek ne može naterati ptice da ne lete iznad naših glava, ali ih može sprečiti da se ugnezde u našoj kosi. I sa tim se slaže većina ljudi! Sve,
„Tri cimerke“
(Trpezarija (to je i jedini prikazani prostor osim spoljašnjosti zgrade). Oveći sto uz zid, nekoliko stolica. Na stolu poslagane knjige, iz medicine i filozofije, i sveske (prikazati da se tu uči), nešto šminke, šolje za kafu (to su velike šolje za mleko) i ostali predmeti – srednje neuredno. Telefon je na polici ili pultu. Milena sedi, u pidžami je, ima bleskaste višebojne
Jednočinka
P E Ć
Lica:
Pazitelj pozorišta, starac
Mladi reditelj
Scena je osvetljena krajnje oskudno i pusta, jedino su sasvim zdesna povelika peć grotesknog izgleda, stolica i uzak stol nalik školskom, za kojim počiva pazitelj. Na stolu je uljana lampa, pazitelj za stolom čita neku knjigu ali mu glava svaki čas klone, zatim se opet uspravlja i usredsređuje. Pokatkad rasejano zapilji