|
Autor F. T.
|
|
01. 08. 2008. |
|
Poslednji književni poduhvat Artura Klarka, "The Last Theorem" (Poslednja teorema) u Sjedinjenim Državama pojaviće se u prodaji 5. avgusta.
Klark je "Poslednju teoremu" počeo da piše 2002. i zamislio je kao solo projekat, ali je zbog sve slabijeg zdravstvenog stanja, ponovo pozvao na saradnju drugog velikana naučne fantastike i bliskog prijatelja Frederika Pola.
Knjiga koja stiže u prodaju nastala je iz 100 stranica Klarkovih beleški, i više je od obične futurističke priče o matematičaru koji rešava matematičku zagonetku staru vekovima.
"Poslednja teorema" je i vrhunac saradnje dvojice najuticajnijih pisaca žanra, na zalasku karijere.
Klark, najpoznatiji po knjizi "2001. Odiseja u svemiru", umro je u martu, u 91. godini. Pol, autor "Kapije", ima 89 godina.
Na Klarkovih 100 strana poslednje knjige, 40 ili 50 scena bilo je u potpunosti obrađeno, a ostatak su bile samo ideje u povoju. Pojedine ideje bile su dugačke svega red ili dva teksta, ispričao je Pol u intervjuu datom u svom domu u Peletajnu, u državi Ilinois. |
|
|
Autor Djordje P.
|
|
14. 03. 2008. |
|
Dela dobitnika "Nobelove" nagrade za književnost Ive Andrića koji je preminuo pre 33 godine, 13. marta 1975, i dalje se veoma dobro prodaju i dobijaju nove prevode širom sveta, rečeno je Tanjugu u Andrićevoj zadužbini.
|
|
|
Autor Bečejski Dani
|
|
26. 02. 2008. |
 Pesnik zanosa i ravnice
Nije lako danas biti umetnik, pogotovo pesnik. Umetnost kao da danas nije na ceni, vrlo malo se o njoj govori, ali umetnici, ipak, ne haju mnogo za ovaj materijalistički svet. I dalje stvaraju i rade, mada se i njima samima ponekad čini da je sve uzaludno. Takav je i naslov nove knjige poezije našeg novinara iz B.P.Sela Janoša Žolnaija „Uzalud se trudim“. Kada smo upitali Žoleta, kako ga svi zovu, zašto se „Uzalud trudi“ on je odgovorio:
– Zato što poeziju ljudi sve manje čitaju. Jednostavno, nemaju vremena, sve više materijalizam uzima maha, pa se danonoćno radi, a za sebe retko kad imaju vremena.
Ipak, oni koji zaista vole poeziju ocenili su da njegov rad nije uzaludan. Njegovi prijatelji su čak primetili da su gotovo sve njegove pesme autobiografske, odnosno da je, kako Žolnai i sam priznaje, kroz svaku knjigu proveo neku svoju ličnu boju, po kojoj ga mnogi prepoznaju.
Janoš Žolnai ima iza sebe dugu spisateljsku karijeru. Bio je dopisnik mnogih listova, a dugogodišnji je saradnik „Bečejskih dana“ i „Dnevnika“. Do sada je objavio zbirke pesama: „Nagoveštaji nemira“ (1981), „Snovi u kavezu“ (1990), „Tragovi u prašini“ (1996) i „Rasipanje samoće“ (1997). Zastupljen je i u dve zajedničke zbirke pesama: „Randevu utroje“ (1981) i „U istom sazvežđu“ (1984). |
|
|
Autor Marina Kovacev
|
|
08. 01. 2008. |
|
„Pazi šta želiš… možda ti se i ostvari” Kritika knjige
(“Be careful what you wish for”)
Roman je potvrdio izreku Oskara Vajlda - „U životu mogu da vam se dogode samo dve tragedije: jedna je da ne dobijete ono što želite, a druga je da to dobijete.” Spoj sujeverja, usiljene slučajnosti i savršenih osoba u nesavršenom svetu prikazan je u romanu o životu glavne junakinje Heder Hamilton. Odnosno, šta se dešava kada od Ciganke kupi srećni vres (vezica cveća) i time sve želje počnu naglo da joj se ostvaruju. Ova knjiga navodi čitaoca da poveruje u to praznoverje i mogućnost da jedna cvetna vezica zaista čini tako moćne stvari kao što je ispunjavanje svih ambicija, ali i sitnih želja kao što su: gubitak suvišnih kilograma, dobitak na lotou, uvek slobodno parking mesto na zakrčenim parkinzima Londona itd. Roman pleni patetikom i skladnim životnim mogućnostima da čitalac prosto počeli da se nađe u koči ove neumoljive Engleskinje. Utopijska radnja u romanu, naravno, ne isključuje mogućnost njenog postojanja u stvarnom svetu.
Uvidite sami kakav osećaj budi iščitavanje poslednjih strana ove knjige u lepom povezu, ali ne dozvolite da vas njene inspirativne korice navedu da baš ovu knjigu i kupite. |
|
|
Autor Djordje P.
|
|
22. 12. 2007. |
|
Pozivamo sve strip crtače i scenariste da se svojim radovima pridruže razrađivanju i ispitivanju različitih društvenih problema savremene Srbije, kao što su nacionalizam, rasizam, diskriminacija, siromaštvo, tranzicija, nezaposlenost, rodna prava, ekologija, korupcija, mobilnost mladih. |
|
|
Autor Zorica Georgijević
|
|
20. 10. 2007. |
|
Pod pokroviteljstvom predsednika Republike Josipa Broza Tita u Zagrebu, na Velesajmu, odran je 1956. prvi jugoslovenski sajam knjiga. Bilo je to 3. novembra (trajao je do 7), a otvorio ga je poznati slovenaki izdava Ivan Bratko, u prisustvu Rodoljuba olakovia, potpredsednika Saveznog izvršnog vea. Bilo je izloeno oko 12.000 knjiga svih jugoslovenskih izdavaa, ali i izdavaa iz Austrije, ehoslovake, Holandije, Velike Britanije, Francuske, Italije, Kine, Maarske, Istone i Zapadne Nemake, Poljske, Rumunije SAD-a, Sovjetskog saveza i Švajcarske.
Godine 1957. sajam je preseljen u Beograd, gde je završeno moderno sajmište, zdanje sa kojim se ponosila prestonica, a i cela zemlja. Izdavai su procenili da su u Beogradu stvoreni izuzetno dobri uslovi za veliku meunarodnu smotru knjige – Olga Divac, direktor Sajmišta sa oduševljenjem je prihvatila predlog izdavaa. Knjige je izloilo oko 60 domaih i 36 stranih izdavaa. Dogovoreno je da Meunarodni sajam knjiga prati katalog i da traje šest dana. Sajam je odran krajem oktobra u Hali III Beogradskog sajma, a povodom sajamske sveanosti pokrenuta je i revija “Knjiga i svet”.
 Meunarodni sajam knjiga u Beogradu iz godine u godinu okupljao je sve vei broj izdavaa iz bivše Jugoslavije i celog sveta, tako da je posle sajmova u Frankfurtu i Varšavi, postao najvee stecište izdavakih poslenika iz Evrope, Amerike, Azije i Afrike. Ovde, u Beogradu, susretale su se kulture Istoka i Zapada sve do naših dana. Sajam knjiga, po obiaju, otvarali su ugledni predstavnici politikog i javnog ivota, a predsednik Republike J.B. Tito bio je est posetilac Sajma kome je vazda davao podršku. Petnaesti meunarodni sajam knjiga 1970. godine, otvorio je nobelovac Ivo Andri. I od tada su otvarali ugledni pisci iz svih republika.
|
|
|
