Pesimizam se moze vrlo lako prepoznati i on naj�eš�e poti�e iz ili su njegovi sastavni delovi, razli�ita naša neracionalna uverenja koja su uslovljana našim odnosom prema iskustvima iz prošlosti, preteranim strahom od neuspeha, ali i potrebe za perfekcionizmom.

Da po�nemo sa na primer jako ukorenjenim uverenjima koja le�e u osnovi našeg straha od neuspeha odnosno naše pesimisti�ke percepcije budu�nosti. U osnovi ovakvog odnosa prema budu�nosti le�i ideja da je ljudska vrednost proporcionalna uspešnosti i postignu�ima, i ako nisi kompetentan ili adekvatan, najbolje je da se zavu�eš u �ošak i umreš. Pokuša�emo da analiziramo ovu ideju koja sadr�i nekoliko iracionalnosti:

1. O�igledno bukvalno niko nije kompetentan i nenadmašan u svemu ili skoro niko ne mo�e da se pohvali savršenom adekvatnoš�u i uspešnoš�u. Postati prvi i najbolji u odre�enoj oblasti je izuzetno teško, jer se milioni drugih trude da urade isto. Cilj opšte uspešnosti sadr�i perfekcionisti�ke elemente koji nas osu�uju na ozbiljno razo�aranje.

2. Uspešnost, sem po proizvoljnoj definiciji, nije u vezi sa našom intrinzi�kom vrednoš�u. Ako mislimo da smo “bolji” ili “zna�ajniji” zbog nekog postignutog uspeha, mo�da �emo se privremeno ose�ati “vrednijim”. Ali postignutim uspehom svoju unutrašnju vrednost nismo ni milimetar pomerili; niti smo sa neuspehom unizili svoje ja. Postizanjem ovog ili onog neuspeha mo�emo posti�i ve�e zadovoljstvo ili ve�u efikasnost. Ali ako “nam ide bolje” ne zna�i da smo i “bolja osoba”. Iskazujmo se kao “vredni i dobri”, ako ve� koristimo ove neprikladne termine, samo zato što postojimo ili �ivimo. Uzdizanje “ega” materijalnim ili drugim uspesima zapravo zna�i da pogrešno mislimo kako smo bolji nego ranije.

3. Tehni�ki govore�i mi “nismo” jedna odre�ena stvar. Mi “nismo” pekar, lekar, apotekar, ve� ljudsko bi�e koje se bavi razli�itim poslovima-ali i mnogim drugim stvarima jer ve�ina nas koji se bave nekom profesijom, radi u vrtu, šeta psa, u�iva u društvu prijatelja i dragih osoba, putuje i radi �itav niz drugih stvari.

4. Iako uspeh donosi odre�ene prednosti, fanati�na odanost nemilosrdnom bo�anstvu uspeha podrazumeva i neprijatnosti. Ljudi lakomi na uspeh, �esto sami sebe guraju preko granica sopstvene fizi�ke izdr�ljivosti; tolerišu ili izazivaju mu�na stanja koja su mogli da izbegnu da nisu toliko rešeni da uspeju; oni retko nalaze dovoljno vremena za opuštanje i u�ivanje u onom što rade, ili za kompletniji �ivot.

5. Fanati�na borba za uspeh obi�no odra�ava preteranu potrebu za nadmašivanjem drugih, za pokazivanjem da smo “bolji” od drugih. Uzajamna veza izme�u drugih i naše jedinstvenosti postoji samo u našoj glavi – u našim misti�nim idejama. Ako magijskim praznoverjem naša “vrednost” kao ljudskog bi�a zavisi od ispoljavanja i pore�enja naših osobina sa drugima, skoro uvek �emo ose�ati pesimizam

6. Insistiranjem na uspehu postajemo pesimisti, i bojimo našu budu�nost u crno, plašimo se preuzimanja rizika, pravljenja grešaka, promašaja i bavljenja mnogim stvarima koje stvarno �elimo

Sa druge strane, ako problemu dostignu�a pristupimo na racionalan na�in, nau�i�emo da prihvatimo svoje promašaje i greške, i koristi�emo ih za poboljšanje novih budu�ih pokušaja. Shvati�emo da ve�ba, više od ma �ega, smanjuje greške i poboljšava u�inak. Trudi�emo se da u ne�emu postignemo svoj, a ne opšti maksimum i ne�emo praviti grešku ulaganja sopstvenog “ega”.

Pesimizam mo�e biti i manifestacija potrebe za perfekcionizmom. Jer uvek �emo na�i dobar razlog zašto ne�emo nešto pokušati da promenimo.

Kako ovo mo�emo suzbiti?

1. Ako kao umetnik ili proizvo�a� �elimo da napravimo gotovo savršeno delo ili proizvod, to je sjajno. Ali mi sami nikada ne mo�emo biti savršeni. Ljudi su uglavnom pogrešivi i nesavršeni, a �ivot je u suštini neizvestan. Stalno traganje za izvesnoš�u i savršenstvom podrazumeva: a) detinjasti strah od �ivota u krajnje neizvesnom i nesavršenom svetu i b) prihvatanje sebe zato što postojimo , a ne zato što postojimo kao “bolji” od drugih

2. Pošto nema savršenih rešenja za probleme ili teško�e, bolje je da prihvatimo izvesne kompromise i prihvatljiva rešenja. Što otvorenije tragamo za alternativnim rešenjima za dati problem, to su ve�e šanse za nala�enje najboljeg ostvarljivog rešenja. Trudite se da objektivno sagledate problem sa svih strana, uz minimum predrasuda i pretpostavki. Kona�no, preduzmite nešto, napravite prvi korak. Ali neka taj korak bude eksperimentalan, uz potpunu svest da mo�e, ali ne mora uspeti. Ljudi mahom rade�i i greše�i u�e istinu o krajnje neizvesnoj i nesavršenoj realnosti kakvu i vi mo�ete da prihvatite.

3. Pod pretpostavkom da napravimo nesavršen izbor izme�u nekoliko alternativa, vrata za prihvatanje drugih rešenja u budu�nosti ostaju otvorena. Jer najbolja alternativa danas nije nu�no i najbolja za sutra. Naše �elje, spoljne okolnosti i ljudi sa kojima dolazimo u dodir podlo�ni su zna�ajnim promenama; a te promene mo�ete uzeti u obzir kod izbora alternative, odnosno mo�emo zauzeti stanovište koje neprekidno vodi konstruktivnoj reviziji. Bolje je da u odre�enim periodima �ivota diferenciramo svoje �elje i ciljeve, kao i najpogodnije metode za njihovo postizanje.

Autor: Zoran Pavlovi�

Komentari (1)

Prikaži/Sakrij komentare

Ime

Email

Internet sajt

Naslov

Komentar

smanji | povećaj

Pretplati se na obaveštenje (samo za registrovane korisnike)

Dodaj komentar