Moje septembarske �arolije

Po­�e­tak no­ve škol­ske go­di­ne. Jo­vo na­no­vo. Ta­man �o­vek na­u­�i ko­je de­te ide u ko­ju ško­lu, ko­ji raz­red, pa i ko­je ode­lje­nje, kad se sve pro­me­ni, pa ti po­no­vo u�i. Pa još raz­li­�i­to obe­le­�a­va­nje ode­lje­nja - u jed­noj ško­li je a, b, c.., u dru­goj 1, 2, 3… A onaj još na­šao da po­sle osmog upi­še sred­nju, a ja ta­man za­pam­tio, utvr­dio gra­di­vo za osam go­di­na. Raz­red­ne sta­re­ši­ne? Ima­ju ih, a i zo­vu se…Lak­še mi je bi­lo da za­pam­tim sva­ko­me po JMBG, on se bar ne me­nja sva­kog sep­tem­bra. Do­dat­ni pro­blem - ma­la de­ca. I vr­ti� ima ime, a ima­ju i vas­pi­ta­�i­ce, i da­de… Što je naj­go­re, svi su­sre­ti na uli­ci ko­ji po­tra­ju du­�e od po­zdra­va u pro­la­zu, kri­ju straš­nu opa­snost od raz­me­ne go­re­na­ve­de­nih in­for­ma­ci­ja. �ak i da sam u sta­nju da sve za­pam­tim, to to­li­ko po­tra­je da moj sa­go­vor­nik ode svo­jim pu­tem smo­ren, bol­nih no­gu, ka­ju­�i se zbog po­sta­vlje­nog pi­ta­nja gle­de po­ha­�a­nja predškol­skih i škol­skih usta­no­va. Za­to je bo­lje iskre­no pri­zna­ti da ne­mam poj­ma, ma­li su ma­li, oni ve­�i idu u ško­le raz­ne…

Eto, ku­ku­mav­�im, a ne mi­slim ka­ko li je nji­ma, de­ca­ma, ka­ko se sna­la­ze po­sle bez­bri­�nog le­ta, do­dat­no op­te­re­�e­ni �i­nje­ni­com da ova škol­ska go­di­na ne po­�i­nje štraj­kom. Mi­slim, pro­sve­ta­ra. Ne gla­�u, da­le­ko bi­lo… Elem, sa ne­skri­ve­nom ra­do­zna­loš­�u iš­�e­ku­jem po­�et­ne �a­so­ve srp­skog. Ho­�e li se po­no­vi­ti �u­ve­ne te­me za pi­sa­nu ve­�bu, kon­trol­ni ili pi­sme­ni - Ka­ko sam pro­veo le­to, Moj ras­pust… A i je­sen sti­�e, ja se ne… Od­no­sno, Je­sen u me­ni bu­di.., Zlat­na je­sen… Ele­gi­ja do ele­gi­je. Go­re od aler­gi­je. Am­bro­zi­ja bu­di u me­ni.., Dok ki­jam, ose­�am… Se­�am se svo­jih pi­sme­nih za­da­ta­ka (po­uz­dan znak sta­re­nja). Bio sam te sre­�e da je raz­li­ka od pet go­di­na u ko­rist mo­je sta­ri­je se­stre bi­la do­volj­na da is­ko­ri­stim nje­ne sta­re sve­ske i ve­�ban­ke bez bo­ja­zni da �e pro­fe­sor pre­po­zna­ti pla­gi­jat.

Oba­vlje­ne i ak­tiv­no­sti oko sre­�i­va­nja ode­�e i obu­�e za ško­lar­ce. Eh, ove da­naš­nje ge­ne­ra­ci­je, ne­ma tu ni re­da ni po­ret­ka. Od istog oca i maj­ke, a ne­sra­zmer­no ra­stu. Jed­nom okra­�a­lo, a onom dru­gom još du­ga�­ko. Na­ru­ša­va­ju kon­ti­nu­i­tet bez sti­da i sra­ma, uno­se po­met­nju me­�u po­ro­di�­ne na­ba­vlja­�e. On­da na red do­la­zi i opre­ma za fi­zi�­ko. Mo­lim?! Ni­sam lud da im ku­pu­jem pa­ti­ke, šort­se­ve i te stva­ri. Oslo­bo­di­�u ih ve� ne­ka­ko, iona­ko ska­�u po ku­�i ceo dan. Ka­kvi su, pri­mi­�e se na sport, pa mo­�da i po­sta­nu ko­šar­kaš­ki ili fud­bal­ski re­pre­zen­ta­tiv­ci. Tu bru­ku ve� ne bi­smo mo­gli da pre­�i­vi­mo, ipak smo mi �e­sti­ta fa­mi­li­ja.

A tek na­bav­ka škol­skih knji­ga i pri­bo­ra, mi­li­na pra­va. Sva­ko mo­ra da ima svo­je. Eto ka­ko de­cu ve� od ma­le­na otu­�u­ju. Zaš­to sva­ko mo­ra da ima svo­je? A na­ša �u­ve­na sa­bor­nost, duh za­jed­niš­tva? Što je naj­go­re, oni ko­ji za­go­va­ra­ju ta­kav pri­stup bez ika­kvog sti­da od­la­ze u bi­bli­o­te­ku i po­zajm­lju­ju knji­ge ko­je su dru­gi �i­ta­li pre njih. Zaš­to ne bu­du do­sled­ni i ne ku­pe sva­ko svo­ju knji­gu? Pa da �i­ta­ju dok štraj­ku­ju… A tek što be­stid­no ko­pi­ra­ju di­sko­ve sa fil­mo­vi­ma, ra­�u­na­ju­�i da je lak­še od­gle­da­ti film, ne­go �i­ta­ti. Na kra­ju kra­je­va, ovo je 21. vek, usred smo in­for­ma­ti�­ke re­vo­lu­ci­je. Zaš­to ne pro­pi­šu da sva­ko po­ne­se u ško­lu svoj lap top, po­ne­su di­sko­ve po ras­po­re­du �a­so­va, pa mi­li­na… Umre­�e se sa na­stav­ni­kom i sti­�u no­va zna­nja. Mi­slim, na­stav­ni­ci, u�e­ni­ci su to ve� sa­vla­da­li kod ku­�e.

Ova opuš­te­na pred­je­se­nja pri­�i­ca za ti­li �as mo­�e da se pre­o­bra­zi u ho­ror šti­vo. Zna­te, sep­tem­bar je me­sec ko­ji ne­mi­nov­no na­�i­nje dve pri­li�­no za­stra­šu­ju­�e te­me - ogrev i zim­ni­ca. Isti­na, oni pra­vi do­ma­�i­ni (ovo mi zvu­�i ma­lo bljak, zar ne?) ve� su spre­mi­li ogrev za ovu se­zo­nu, oni ma­lo ma­nje pra­vi ot­pla­�u­ju po­sled­nje ra­te du­ga za pret­hod­nu, �i­sto da sa­�u­va­ju kon­ti­nu­i­tet. Bu­kva ili hrast, lig­nit ili mr­ki, he­po koc­ke ili ša­pu­ri­ke, to­pla­na ili gas, stru­ja ili elek­tri�­na sto­li­ca… Da se smr­zneš. Pa on­da na red do­la­ze kra­stav­ci, pa­pri­ke raz­ne, aj­var ili pin­�ur, ba­bu­ra ili slo­no­vo uvo, pe­�e­na ili ki­se­la, tur­ši­ja, esen­ci­ja, kon­zer­vans, te­gle ili­ti dunstfla­še. Pre­ra­�u­ju se i vo�­ke, ote­te ne­ka­ko od po­mah­ni­ta­lih ku�­nih de­sti­le­ri­ja i hi­lja­da stru�­nja­ka od ko­jih sva­ko pra­vi naj­do­ma­�i­ju ra­ki­ju. Pek­mez ili d�em, kom­pot ili slat­ko, su­še­no ili za­mr­znu­to… Flo­ra ili Fri­kom, Ro­di� ili Zi­per. To je moj iz­bor. Mo­�da je sku­plje, mo­�da ni­je do­ma­�e, ali osta­je mi vre­me. Mo­gu ga i pa­met­ni­je is­ko­ri­sti­ti. Mo­�da do kra­ja zlat­ne je­se­ni i na­u­�im raz­re­de, ode­lje­nja, raz­red­ne sta­re­ši­ne, vas­pi­ta­�i­ce, da­de, pa i še­fa ka­te­dre.

Ve­li­mir Cve­ja­nov (raz­red­ni sta­re­ši­na po­znat re­dak­ci­ji)

Komentari (0)

Prikaži/Sakrij komentare

Ime

Email

Internet sajt

Naslov

Komentar

smanji | povećaj

Pretplati se na obaveštenje (samo za registrovane korisnike)

Dodaj komentar