Osnivanju i registraciji zajedničkog preduzeća prethodila je telefonska sednica Vlade Srbije na kojoj je usvojen Ugovor o osnivanju zajedničkog privrednog društva za proizvodnju putničkih automobila "Fijat automobili Srbija d.o.o." sa sedištem u Kragujevcu, a na osnovu Ugovora o zajedničkom ulaganju između Republike Srbije i "Fijat Grupe".
U novoosnovanom preduzeću Republika Srbija ima udeo u iznosu od 33 odsto, a "Fijat Grupa" udeo od 67 odsto kapitala. Početni osnivački kapital društva iznosi 700.000 evra, od čega "Fijat Grupa" uplaćuje 469.000 evra, dok je Republika Srbija danas uplatila 231.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Ostatak osnivačkog kapitala društva biće uplaćen od strane "Fijat Grupe" i Republike Srbije najkasnije do proleća 2009. godine, u skladu sa Ugovorom o zajedničkom ulaganju koji je zaključen 29. septembra ove godine.
Ukupan ulog “Fijata” u novoj kompaniji, predviđen Ugovorom, jeste 200 miliona evra u novcu, dok ulog Republike Srbije iznosi 50 miliona evra u novcu i 50 miliona evra u stvarima i pravima.
Upravni odbor zajedničkog preduzeća ima sedam članova, od kojih su dva predstavnici Republike Srbije: savetnik predsednika Srbije Biserka Jeftimijević Drinjaković i savetnik potpredsednika Vlade Srbije Luka Andrić.
BEOGRAD , 6. oktobra (Tanjug) - Dinar će sutra oslabiti prema evru za skoro dva odsto, tako da će zvanični srednji kurs evra prvi put od 9. jula biti iznad 79 dinara, odnosno 79,1725 dinara.
Današnji kurs evra je 77,6504 dinara, odnosno za 1,52 dinara niži od sutrašnjeg.
Domaća valuta je od petka oslabila prema evru za 3,2 odsto, odnosno za 2,48 dinara.
Narodna banka Srbije prodala je danas na međubankarskom deviznom tržištu 40 miliona evra, kako bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa i doprinela povećanju prometa na deviznom tržištu.
Centralna banka saopštila je da će, ukoliko bude potrebno, koristiti devizne rezerve, ali samo da bi uticala na dnevno prekomerno pomeranje kursa, a nikako da bi uticala na dugoročni trend, niti na nivo kursa, koji se formira na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu.
Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić je ocenio da je glavni uzrok slabljenja domaće valute očekivanje banaka da će se smanjiti priliv kapitala u Srbiju po osnovu "kros border" kredita domaćih preduzeća, odnosno njihovog direktnog zaduživanja u inostranstvu.
On je ukazao da manjak deviza po tom osnovu utiče na manju ponudu evra na međubankarskom tržištu i objasnio da kapital iz inostranstva postaje skuplji i teže dostupan našim preduzećima zbog svetske finansijske krize.
Od 15. avgusta zvanični srednji kurs evra je bio neprekidno ispod 77 dinara, a od 6. do 10. avgusta bio je ispod 76 dinara, kao i 18. septembra.
Najvišu vrednost u ovoj godini dinar je imao 7. avgusta, kada je srednji kurs evra bio 75,7543 dinara, što je najviša vrednost domaće valute od 16. oktobra 2004.
Evro je u ovoj godini najvišu vrednost zabeležio dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
BEOGRAD , 6. oktobra (Tanjug) - Dinar će sutra oslabiti prema evru za skoro dva odsto, tako da će zvanični srednji kurs evra prvi put od 9. jula biti iznad 79 dinara, odnosno 79,1725 dinara.
Današnji kurs evra je 77,6504 dinara, odnosno za 1,52 dinara niži od sutrašnjeg.
Domaća valuta je od petka oslabila prema evru za 3,2 odsto, odnosno za 2,48 dinara.
Narodna banka Srbije prodala je danas na međubankarskom deviznom tržištu 40 miliona evra, kako bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa i doprinela povećanju prometa na deviznom tržištu.
Centralna banka saopštila je da će, ukoliko bude potrebno, koristiti devizne rezerve, ali samo da bi uticala na dnevno prekomerno pomeranje kursa, a nikako da bi uticala na dugoročni trend, niti na nivo kursa, koji se formira na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu.
Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić je ocenio da je glavni uzrok slabljenja domaće valute očekivanje banaka da će se smanjiti priliv kapitala u Srbiju po osnovu "kros border" kredita domaćih preduzeća, odnosno njihovog direktnog zaduživanja u inostranstvu.
On je ukazao da manjak deviza po tom osnovu utiče na manju ponudu evra na međubankarskom tržištu i objasnio da kapital iz inostranstva postaje skuplji i teže dostupan našim preduzećima zbog svetske finansijske krize.
Od 15. avgusta zvanični srednji kurs evra je bio neprekidno ispod 77 dinara, a od 6. do 10. avgusta bio je ispod 76 dinara, kao i 18. septembra.
Najvišu vrednost u ovoj godini dinar je imao 7. avgusta, kada je srednji kurs evra bio 75,7543 dinara, što je najviša vrednost domaće valute od 16. oktobra 2004.
Evro je u ovoj godini najvišu vrednost zabeležio dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
LONDON , 6. oktobra (Tanjug-Ekos) - Ključni Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300 - danas je na efektnoj berzi u Londonu imao, u kasnoj podnevnoj trgovini, najveći ikad zabeležen procentni dnevni pad od 8,6 odsto i istovremeno je prvi put opao na manje od hiljadu poena tokom protekle četiri godine.
Nakon rekordnog pada na svega 996,02 poena, FTSEurofirst 300, koji meri prosečnu vrednost najlukrativnijih kontinentalnih kompanija, delimično se oporavio i vredeo je uoči zaključnog poslovanja oko 1007,30 poena.
Banke su bile na vrhu liste današnjih gubitnika, jer su akcije škotske "Rojal bank" pojeftinile 19,4 odsto, a hartije švajcarske UBS banke 13,5 procenata.
Prethodno su snažno opale i cene akcija francuske "Sosijete ženaral banke", italijanske "Unikredit banke", kao i više drugih evropskih finansijskih organizacija.
Pojeftinjenje nafte uticalo je i na visok pad cena akcija vodećih energetskih kompanija. Hartije "Rojal dač šela", BP -a i "Totala" pojeftinile su u rasponu od 7,3 do devet odsto.
Trgovina akcijama banaka na italijanskom i islandskom tržištu danas je bila privremeno obustavljena zbog naglog pojeftinjenja akcija, dok je efektna berza u Moskvi privremeno zatvorena, jer su hartije nekih vodećih domaćih kompanija pojeftinile ispod dozvoljenog dnevnog maksimuma.
Stanje na američkom finansijskom tržištu i dalje je nestabilno zbog neizvesnosti koja prati plan Bušove administracije o paketu pomoći u visini od 700 milijardi dolara. Cene akcija na njujorškoj berzi znatno su pale u ponedeljak, dok su investitori prodavali dolar i ulagali u zlato i naftu.
Cena nafte je, istovremeno, naglo porasla i to za preko 10 odsto. Dostigla je iznos od 116 dolara za barel, iako je tokom prošle nedelje prodavana za 91 dolar za barel.
BBCijev dopisnik javlja da je cena isporuka američke lake sirove nafte za oktobar skočila za više od 18 dolara po barelu, što je najveći do sada zabeleženi porast cene u samo jednom danu. Trgovina je čak bila prekinuta privremeno na njujorškoj robnoj berzi. To se smatra preteranom merom, preduzetom zbog toga što je ponedeljak bio poslednja prilika za dilere da kupe naftu koja će biti isporučena idućeg meseca.Naftnu groznicu podstiče i strah da će ponuda biti znatno smanjena, a treba računati i na najavljeni paket pomoći američke vlade bankama koji treba da podstakne tražnju za naftom ubacivanjem velike količine dolara u američku privredu.Zato je moguće da neće doći do pada tražnje, ali malo ko može da predvidi sa sigurnošću dalje kretanje tržišta u ovako poremećenim uslovima, javio je BBCijev dopisnik Greg Vud.
PEKING , 23. septembra (Tanjug) - Predsednik Venecuele Ugo Čaves otkrio je danas, na početku posete Kini, planove za izgradnju tri rafinerije na kineskoj teritoriji u kojoj bi se prerađivala venecuelanska nafta, kao i pravljenje zajedničke flote tankera.
"Razgovaramo o tri rafinerije u koje bismo donosili svoju neprerađenu naftu, koja je teška, i prerađivali je ovde, u Kini. Takođe, radimo na projektu pravljenja zajedničke kinesko-venecuelanske naftne flote", rekao je Čaves novinarima po dolasku u Kinu, dodajući da planira da u narednoj godini udvostruči izvoz nafte u tu zemlju.
Dve zemlje dogovorile su se u maju da izgrade rafineriju kapaciteta 400.000 barela dnevno u južnoj provinciji Guangdong, što je prvi ovakav privredni sporazum između Karakasa i Pekinga, a izgradnja dve nove rafinerije u bliskoj budućnosti bila bi bez presedana u toj najmnogoljudnijoj državi na svetu.
Kina je vrlo oprezna u izdavanju dozvola za izgradnju rafinerija koje traže mnoge strane naftne kompanije, jer im rafinerije otvaraju vrata za ogromno kinesko tržište, preneo je Rojters. Čaves, koji je oštar kritičar Vašingtona i želi da smanji tradicionalnu zavisnost Venecuele od američkog tržišta, međutim, Kini može zauzvrat ponuditi velike količine nafte koje su neophodne toj energetski sve gladnijoj naciji, navela je britanska agencija. Kineski energetski apetiti i komunistički režim tu zemlju čine veoma privlačnom alternativom za Čavesa, koji je Peking u poslednjih deset godina posetio čak pet puta.
"Mi smo u zemlji Mao Cetunga i odajem mu počast. Ja sam maoista", rekao je on novinarima i preporučio im da pročitaju Lenjinovu knjigu "Imperijalizam: Najviši stadijum kapitalizma".
NJUJORK/LONDON , 9. septembra (Tanjug-Ekos) - Sirova nafta je danas na svetskim berzama u jednom trenutku pojeftinila na najniži iznos u poslednjih pet meseci, da bi kasnije neznatno poskupela, a pad je posledica jačanja američke valute i očekivanja da Organizacija zemalja izvoznica nafte neće danas na sastanku u Beču odlučiti da smanji trenutnu proizvodnju.
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u oktobru je danas na Njujorškoj robnoj berzi pala za 1,39 dolara, na 104,95 dolara po barelu, nakon što je u jednom trenutku bila na petomesečnom minimumu od 104,23 dolara, a evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila 1,41 dolar na 102,03 dolara za barel, preneo je Rojters.
Jačanje dolara na jednogodišnji rekord, u odnosu na korpu drugih valuta, je uticalo na smanjeno interesovanje trgovaca za kupovinu sirovina, što je dovelo do njihovog pojeftinjenja.
Cena nafte je sklona padu uprkos potencijalnoj opasnosti od uragana Ajk, koji se zaputio prema Meksičkom zalivu i tamošnjim naftnim platformama, gde se dobija četvrtina ukupne američke produkcije sirove nafte i 15 odsto prirodnog gasa.
"Da nema uragana, barel nafte bi sada koštao manje od 100 dolara, uzimajući u obzir trenutni trend", izjavio je menadžer tokijskog fonda "Astmaks", Tecu Emori.
BEOGRAD , 4. septembra (Tanjug) - Indeksi Beogradske berze i danas su nastavili pad, BELEX15 za 0,58 odsto, na 1.321,12 indeksnih poena, a BELXlajn za 0,62 odsto, na 2.398,14 poena, saopštila je Berza.
U trgovanju akcijama preduzeća ostvareno je 35.025.525 dinara, realizovanih kroz 238 transakcija.
Strani investitori su u ukupnoj kupoprodaji akcija učestvovali sa 37,04 odsto, znatno više od jučerašnjih vrlo skromnih 4,58 odsto. Udeo "stranaca" u kupovini akcija bio je 32,16, a u prodaji 41,92 odsto.
Najveći rast cene u kontinuiranom trgovanju postignut je akcijama "Simpa" iz Vranja, 9,90 odsto odsto i zemunske "Galenike Fitofarmacije", 8,20 odsto, dok su najveće promene cene na niže imale akcije beogradskih firmi "Globos osiguranje", 11,02 i "Lasta", 10,56, zatim "Puteva" iz Užica, 7,51 i "Soja proteina" iz Bečeja, 6,13 odsto.
Promet veći od tri miliona dinara ostvaren je samo hartijama "Toze Markovća" iz Kikinde, 7,92 miliona i "Montinvesta" iz Beograda, 4.847.495 dinara.
Priština - Na Kosovu je znatno pogoršano snabdevanje strujom zbog problema na Termocentrali Kosova. (B92)
Elektroenergetska korporacija Kosova je javila da je zbog curenja u kotlarnici sinoć zaustavljen rad jednog od blokova Termocentrale Kosova. U saopštenju Kosovske elektronske korporacije se navodi da je počeo rad na sanaciji, ali se prema prvim predviđanjima očekuje da će radovi trajati do večeras.
Ispadi iz sistema jednog od dva bloka u Termocentrali Kosovo B doveo je gotovo do raspada elektroenergetski sistem na Kosovu. Celo Kosovo snabdeva se trenutno sa oko 270 megavata iz drugog bloka Kosovo B, što pokriva oko trećine dnevnih potreba.
Najnovija energetska kriza uslovila je oštar režim u snabdevanju strujom.
Privilegovana grupa A, u koju ulaze redovne platiše, snabdeva se električnom energijom dva, dok četiri naredna sata sedi u mraku, dok grupe B i C, u kojoj se nalaze regioni koji beleže slabiji procenat plaćanja računa za utrošenu električnu energiju, imaju struju samo jedan, a onda su bez nje pet narednih sati.
BEOGRAD, 31. avgusta (Tanjug) - Premijer Mirko Cvetković izjavio je da u Vladi Srbije postoji puni konsenzus za ratifikaciju energetskog aranžmana sa Rusima i to u celini, i naglasio da će se Vlada izboriti da gasovod ide kroz našu zemlju.
"Činjenica je da Rusi neke signale o sudbini ovog aranžmana doživljavaju kao našu želju da iz njega izađemo i ja sam stoga razgovarao sa njima - da ih uverim da mi ostajemo pri svemu što je potpisano i što je predsednik (Boris) Tadić dogovorio", istakao je Cvetković u intervjuu "Politici".
Cvetković je naglasio da je Vladi Srbije važno da gasovod ide kroz našu zemlju i za to će se izboriti.
On je rekao da je procena tržišne vrednosti NIS-a neophodna zbog besplatne podele akcija građanima koje im po zakonu sleduju i naglasio da je za državu značajno da se dodatno uradi i procena vrednosti i isplativosti međudržavnog aranžmana u celini.
Cvetković je procenio da će inflacija biti ista kao prošle godine - između 10 i 12, bliže deset odsto.
Govoreći o povećanju penzija, Cvetković je objasnio da je redovno oktobarsko povećanje već ukalkulisano u budžet, a ovo vanredno 10-procentno povećaće budžetske rashode za 5,5 do šest milijardi dinara.
Opao profit kompanije koja proizvodi "Johnnie Walker"
LONDON , 30. avgusta (Tanjug-Ekos) - Britanska kompanija a alkoholnih pića "Diageo", - u čijem su vlasništvu brendovi kao što su "Džoni voker" i "Ginis", je u poslovnoj godini zaključno sa 30. junom zabeležila blagi pad profita pre odbitka poreza, na 2,093 milijarde funti, sa 2,095 milijardi funti u prethodnoj poslovnoj godini, objavljeno je u Londonu.
Azijsko-pacifičko tržište ove kompanije, na kojem se inače beleže odlične prodaje, oslabljeno je gubitkom licence za poslovanje u Južnoj Koreji, izveštava Bi Bi Si njuz. Taj gubitak uglavnom je neutralisan jakom tražnjom viskija "Diagea" na južnoameričkom i piva na afričkom tržištu. Ukupna neto prodaja proizvoda kompanije povećana je u minuloj poslovnoj godini za sedam odsto.
"Ulazimo u novu poslovnu godinu suočcavajući se sa usporavanjem rasta globalnog bruto domaćeg proizvoda i izazovnim ekonomskim trendovima na svetskom nivou", kaže izvršni direktor "Diagea" Pol Volš. I pored toga, u ovoj kompaniji veruju da u novoj poslovnoj godini mogu da ostvare rast organskog operativnog profita za sedam do devet odsto. Rukovodioce kompanije brine opadanje neto prodaje prethodno miksovanih pića za 10 odsto, što se delimično pripisuje i povećanju poreza od 70 odsto na ova pića u Australiji. "Diageo" je nedavno kupio 50 odsto udela u "ketel" votki, kao deo šireg plana orijentisanja na prvoklasne brendove na čijoj prodaji se ostvaruje veći profit.
Sojaprotein zabeležila je u 2007. godini rast prihoda od prodaje od 17,8 procenata na 14,2 milijarde dinara i ostvarila rekordan profit od 1,25 milijardi dinara, koji je za skoro 90 procenata veći nego u prethodnoj godini.
Akcijama Sojaproteina trguje se na Beogradskoj berzi i ove hartije bile su jedne od prvih koje su se pojavile na domaćem sekundarnom tržištu.
Sojaprotein je od kraja oktobra 2007. godine postala i član A listinga Beogradske berze, a protekle sedmice cena akcija te kompanije se spustila na nivo od 3.050 dinar,a što je najniža vrednost ove akcije u poslednjih godinu dana.
Kompanija je nedavno objavila upis i prodaju nove emisije od 650.000 akcija, po ceni od 3.100 dinara za pravo preče kupovine.
Novac od dokapitalizacije biće upotrebljen za izgradnju fabrike sojinih proteinskih izolata i koncentrata, kapaciteta 15.000 tona godišnje, koja će izvoziti više od 90 odsto proizvodnje.
Republički zavod za statistiku je saopštio u utorak da su cene na malo u Srbiji u januaru 2008. godine u proseku bile više za 0,9 odsto, a troškovi života za 0,8 odsto u odnosu na decembar 2007.
Cene usluga više su za 0,3 odsto, a robe za 1,2 odsto. Pri tome su najviše poskupeli poljoprivredni proizvodi - za četiri i po odsto.
Privreda 
Sojaprotein zabeležila je u 2007. godini rast prihoda od prodaje od 17,8 procenata na 14,2 milijarde dinara i ostvarila rekordan profit od 1,25 milijardi dinara, koji je za skoro 90 procenata veći nego u prethodnoj godini. 