Kao osnovni razlog za davanje prednosti kupovnoj nad domaćom ishranom najčešće se navodi nedostatak vremena za pripremanje i nabavljanje namirnica. Odlučila sam da sprovedem istraživanje na tu temu ne bi li utvrdila činjenice. Da se razumemo, nisam potpuni protivnik kašica (u određenim prilikama, one su pravo rešenje), ali realno, samostalno spremanje hrane za bebu nije prevelika filozofija.
Pitanjem kvaliteta sastava gotovih kašica u odnosu na spremljene uopšte ne želim da se bavim jer smatram da je očigledno. U kućno pripremljenu kašicu bar znate šta ste stavili...
Do kojih zaključaka sam došla? Prvo, svako od nas u proseku ode bar jednom dnevno do prodavnice, kao i jednom nedeljno na pijacu. S obzirom da voće i povrće sad možete naći u svakoj manjoj prodavnici (po nešto višoj ceni, istina), uz svež hleb, jogurt, mleko i novine možete kupiti i poneku bananu, jabuku i šargarepu. Naravno, da ne treba da kupite 100 kg namirnica i da ih vučete zajedno sa detetom, ali pola kilograma mešanog voća i povrća neće napraviti veliku razliku. Na kraju krajeva, može vam i tata priskočiti posle podne (brat ili sestra studenti sa fleksibilnijim danom), a uzmite u obzir da i gotove kašice neko mora kupiti i doneti.
S obzirom na to da je problem nabavke rešen, prelazimo na problem vremena za pripremanje. Što se gotovih voćnih kašica tiče, one su potpuni rekorder u vremenu pripreme, jedina konkurencija im je banana. Ono što je potrebno napomenuti jeste da nepojedene (nemojte slučajno da jedete za sopstvenim detetom, to je najbrži put ka gojenju) kašice treba odmah baciti. Stavljanjem u frižider one zadržavaju svojstva, ali sigurno nećete detetu dati ledenu kašicu i rizikovati upalu grla. Gotove voćne kašice su sjajne za putovanja i izlete, jer sveže pripremljeno voće treba pojesti odmah zato što gubi hranjiva svojstva (što nas dovodi do pitanja šta održava hranjiva svojstva u gotovim kašicama i da li ih uopšte ima).
S obzirom na vreme u kojem ivimo i injenicu da se u penziju odlazi sa 105 godina, veina majki je prepuštena sama sebi tokom radnog dana. Kao prvo, ne treba se nervirati.
Dete je povueno, ne igra se s drugom decom, sklanja se od veih grupa i novih poznanstava, deluje uplašeno pred takvim situacijama. Ako se i naðe u društvu, srce mu ubrzano lupa, ubrzano diše, dlanovi mu se znoje pa se stidi da pipne bilo koga, tresu mu se ruke... Ovakva pojava poznata je kao socijalna fobija i postoji i kod dece i kod odraslih. Nepotrebno je reæi koliko ometa društveni ivot svake osobe koja od nje boluje. Kako dolazi do socijalne fobije?
