Sveti Sava - Školska slava

Veliki župan srpski, samodržac Stefan Nemanja, bejaše pobožan bogobojažljiv, ubogoljubiv, hrabar i ukrašen nezlobivošću, pravdom, milošću i krotošću. Njegova supruga Ana, kći grčkog cara Romana, ničim ne izostajaše od svog muža u blagim vrlinama. Pošto im se rodiše mnogi sinovi i kćeri, tiha i poborna Ana prestade rađati po pomislu Božijem.Zbog toga oboje silno tugovahu, i veoma žuđahu dušom da dobiju još jedno čedo. I pošto su bogomudro posavetovaše među sobom, oni stadoše se moliti Gospodu Bogu. I preblagi Gospod, koji je blizu svima koji ga istinski prizivaju, usliši čistu molitvu onih pravednika. Rodivši se po prirodi, kao plod molitve, od Boga darovan, Bogu se i nameni. Obradovani roditelji proslaviše Boga, i uskoro preporodiše svoje čedo i vodom i Duhom, prosvetivši ga božanstvenim krštenjem, i dadoše mu ime Rastko.

 Kada Rastko poodraste i ojača, roditelji ga dadoše da se uči svetim knjigama. Imajući prema njemu natprirodnu bezmernu ljubav,roditelji uvek gledahu na njega s nenasitom dušom”: jer lepotom tela i duše on prevazilazaše svu braću svoju, i još kao dete on zadivljavaše sve svojom pameću, te svi govorahu’’:Ovo će dete biti neko novo znamenje.Vaspitan u velikoj ljubavi, dobroj veri i čistoti, i naučen svakom bogoljublju i dobroj naravi, mladi knez u petnaestoj godini svojoj dobi od roditelja jedan kraj države, kuda bi sa svojim vršnjacima odlazio radi lova, trka i drugih zabava. Ali mladog Rastka je srce vuklo na drugu stranu. Krajem svoga zivota podiže manastir Žicu.Tu on uskoro (1217. godine) svog brata krunise za kralja koji postaje Stefan Prvovjencani.Sveti Sava umire 1236.