|
Sveti Sava - Školska slava
Veliki župan srpski, samodržac Stefan Nemanja, bejaše pobožan bogobojažljiv, ubogoljubiv, hrabar i ukrašen nezlobivošću, pravdom, milošću i krotošću. Njegova supruga Ana, kći grčkog cara Romana, ničim ne izostajaše od svog muža u blagim vrlinama. Pošto im se rodiše mnogi sinovi i kćeri, tiha i poborna Ana prestade rađati po pomislu Božijem.Zbog toga oboje silno tugovahu, i veoma žuđahu dušom da dobiju još jedno čedo. I pošto su bogomudro posavetovaše među sobom, oni stadoše se moliti Gospodu Bogu. I preblagi Gospod, koji je blizu svima koji ga istinski prizivaju, usliši čistu molitvu onih pravednika. Rodivši se po prirodi, kao plod molitve, od Boga darovan, Bogu se i nameni. Obradovani roditelji proslaviše Boga, i uskoro preporodiše svoje čedo i vodom i Duhom, prosvetivši ga božanstvenim krštenjem, i dadoše mu ime Rastko.
Kada Rastko poodraste i ojača, roditelji ga dadoše da se uči svetim knjigama. Imajući prema njemu natprirodnu bezmernu ljubav,roditelji uvek gledahu na njega s nenasitom dušom”: jer lepotom tela i duše on prevazilazaše svu braću svoju, i još kao dete on zadivljavaše sve svojom pameću, te svi govorahu’’:Ovo će dete biti neko novo znamenje.Vaspitan u velikoj ljubavi, dobroj veri i čistoti, i naučen svakom bogoljublju i dobroj naravi, mladi knez u petnaestoj godini svojoj dobi od roditelja jedan kraj države, kuda bi sa svojim vršnjacima odlazio radi lova, trka i drugih zabava. Ali mladog Rastka je srce vuklo na drugu stranu. Krajem svoga zivota podiže manastir Žicu.Tu on uskoro (1217. godine) svog brata krunise za kralja koji postaje Stefan Prvovjencani.Sveti Sava umire 1236.
 Ustremljen svojom hristočežnjivom dušom ka svemu nebeskom, božanskom, besmrtnom, Rastko se revnosno uporno otimao i odvajao od svega svetovnog, zemaljskog, prolaznog. Čitajući pobožne knjige i žitija svetih, mladi Rastko je suverljivo negovao u sebi sudbonosnu želju: da i on, po primeru pustinjaka i isposnika,napusti dvor svoga oca,povuče se u svetu tišinu i svega sebe posveti Bogu.Provodeći svoje mladićke dane u ovoj uzvišenoj i slatkoj želji, Rastko je često i mnogo slušao, naročito od pobožnih monaha,koji su radi milostinje dolazili u Rašku i na Nemanjin dvor. Govorahu kako tamo daleko na jugu iza Soluna postoji jedna planina odvojena od sveta,koja se zove Sveta Gora. Na sedamnaestogodišnjeg Rastka naročito je uticao jedan ruski monah.I uz pomoć ruskog monaha Rastko odlazi na Svetu Goru bez znanja roditelja. Čuvši roditelji neprijatan glas o sinu,odmah poslaše vojvodu i vojnike da nađu Rastka i da ga vrate. Rastka su našli na Svetoj Gori,ali Rastko ih je preduhitrio. U ponoć stari jeromonah,satvorivši molitvu,postriže mu vlasi s glave,i obuče ga u rizu anđeoskog lika,i izmeni mu ime Rastko imenom Sava.S jutra Sava vojvodi dade svoje staro odelo, vlasi s glave i pismo sa objašnjenjem i posla ih natrag.
Po celoj Svetoj Gori, i po manastirima i po pustinjskim mestima, brzo se ponese glas, da je sin srpskog vladaoca napustio carske dvore svog oca, ostavio svet, dobegao u Svetu Goru, zamonašio se u manastiru svetog Pantelejmona nastanio u njemu. A kad dođe praznik Presvete Bogorodice, Blagovesti, Sava se premesti u manastir Vatoped. Sava posla ocu svome pismo u kome ga zove da mu se pridruži na Svetoj Gori. Da se odrekne carskog prestola i svega zemaljskog i da nađe smernost monaškog života. Otac prepodobni Stefan posluša sina svoga odrekavši se prestola i carske krune. U Studenici zavetova se u čin monaha, i dobi ime Simeon.Posle izvesnog vremena, novembra meseca 1197. monah Simeon krenu na put u Svetu Goru. Po Svetoj Gori Atonu ubrzo se rašču o dolasku srpskog vladaoca. Svi se divljahu smirenju njegovom i proslavljahu Boga. Igumani iz manastira, pustinjaci iz pustinja, zajedno sa ocem protom, dola-žahu da vide prepodobnog Simeona.
 |
Prikaži/Sakrij komentare
