|
DUD ponovo lista - savremena bajka
Bilo jednom jedno letnje vee kojem je bilo toliko dosadno dabude to što jeste pa odlui da se promeni.- Moda je zanimljivije biti nešto drugo - pomisli- ako nešto ne preduzmem u ivotima svih ivih bia na ovoj planeti predstavljau samo još jedno letnje vee i svi e me brzo zaboraviti-sa sebe svue letnju haljinicu, obue tople pantalone i demper, na noge obu kišne kaljae, na lice stavi rumenilo a na usne osmeh.I tako bez muke preobrazi se u divnu jesenju no.
Baš te veeri na klupi u centru malog grada, sedela su etiri mladia kojima je bilo strašno dosadno.Toliko im je bilo dosadno da su vrsto rešili da nešto promene - Hajde da posadimo dud.- ree najstariji a time i najpametniji mladi - pa da ga okopavamo i zalivamo i tako ubijamo dosadu - ree najmlai a samim tim i najgluplji - pa kad doe vreme, plodovima da se sladimo ree trei - a od onih plodova koje ne pojedemo moemo praviti dudaru. Sjajna ideja - uskliknu etvrti. - Ma ne, šta pria te mislio sam da formiramo društvo za ubijanje dosade. Sad nas je etvorica ali ve sutra pozvaemo druge da nam se pridrue. Što više ljudi to više ideja, šta da se radi i kako da se ubije dosada.
- Društvo bi moglo da pravi novine!
- predstave!
- Organizuje sportska nadmetanja i koncerte!
- Zajedno moemo mnogo toga
- zakljuiše mladii
- ali sa daje ve kasno, poimo kui, pa sutra u akciju.
- Pozdraviše se pa svako svojim putem poe.
Kako rekoše tako uiniše, nisu gubili vreme, niti su sedeli bezposleni. U srca drugih mladia i devojaka posadiše ideju duda. Ubrzo zatim razvi se široko, razgranato stablo koje nakom samo par meseci olista i ubrzo zatim poe da donosi prekrasne plodove u kojima su dugi niz godina uivali svi stanovnici malog grada. Iznenada, carstvom poeše da duvaju snani, olujni vetrovi koji oduvaše liše, slomiše rane. Potom dooše neki zli ljudi koji prerezaše stablo.Od nekada lepog i voljenog duda osta samo panj, pria i uspomena onima koji su ga voleli i negovali.Ista sudbina zadesi i carstvo. Bajka nije bajka ako nema srean kraj. Jednog prolenog jutra, putiem koji je vodio do gotovo asvim sasušenog panja koraala je devojica kose boje zrelog lana.U oima joj je svetlucao široki osmeh toplog, prolenog sunca. U rukama je nosila buketi mirisnog, poljskog cvea.
- Hej, pa ao! Ko si ti?
- Ja sam nekada bio dud.
- A ja sam Vesna, sama sam i strašno mi je dosadno.Šta da radim?
- Pozovi svoje drugove i drugari e da se igraju sa tobom, pišu, crtaju, pevaju. Ako tako postupiš tebi i tvojim drugarima više nikada nee biti dosadno, a meni ete pomoi da se pod mladim, razgranam, olistam i donosim plodove u kojima e svi uivati.
Ljubomir Pantovi
 |
Prikaži/Sakrij komentare
