|
'Volonteri nisu jevtina radna snaga već snaga koja kreira i razvija'
Vojislav Prkosovački
 Svi smo nekada bili volonteri, kad se krečilo kod komšije, trebala da se istovare drva i slično, tzv. 'moba'. Ovakve akcije su nastajale spontano, uglavnom neplanski. Prvi organizovan volonterizam javlja se 1920. godine, kada su posle I svetskog rata Nemci i Francuzi udružili svoju radnu snagi i zajedno renovirali jedno Francusko selo kod Verduna. Ovo su bili začetci ideje promovisanja mira kroz zajednički rad.
 Današnji međunarodni volonterski radni kapovi koji se održavaju po celom svetu, upravo imaju za cilj promovisanje mira, približavanje ljudi iz različitih krajeva sveta, a sve i u korist lokaliteta gde se kamp održava. Prvi volonterski radni kamp u Bečeju je održan u leto 2004. godine. Tada je u naš grad došlo 16 ljudi iz Francuske, Belgije, Italije i drugih zemalja i, zajedno sa 10 mladih ljudi iz Bečeja, radilo na revitalizaciji goranskog parka. Većina Bečejaca je tada imala prvi put priliku da vidi i popriča sa ljudima iz nekog 'drugog sveta'. Sledeći kamp održan je 2005, a 2006. se prvi put i lokalna samouprava uključila i tehnički, logistički i finansijski podržala održavanje međunarodnog volonterskog kampa uz volonterski centar Vojvodine i pokret gorana Vojvodine.
Ove godine su u našem goranskom parku održana tri kampa. Prvi, umetničko-majstorski kamp bavio se sakupljanjem i renoviranjem starih biciklova, kojih u Bečeju ima, moramo priznati mnogo. Ovi zanimljivi biciklovi su posle kampa ostali omladinskom klubu, a ideja je da se u turističku ponudu Bečeja uvrsti i obilazak grada biciklovima.
U toku drugog kapma, volonteri su se bavili revitalizacijom i uređenjem parka kod dečijeg dispanzera i pomagali u pripremanju tradicionalnog turnira u malom fudbalu. Ovogodišnju sezonu kampova zatvorio je kamp 'Sve zastave sveta' koji je promovisao mir i volonterizam kroz upoznavanje najrazličitijih zastava regiona, država, klubova i sl.
U našoj zemlji su međunarodni kampovi veoma vaćni, jer je to za većinu ljudi jedini način da upozna druge zemlje. Kada na primer ćaskamo sa Francuzom, orezujući neku živu ogradu u parku, Francuska je blizu. Kada jednoga dana budemo lako mogli da putujemo po svetu, setićemo se u Belgiji drugara koji je sa nama farbao neki stari bicikli u Bečeju.
Lepo je čuti i utiske tih ljudi iz inostranstva kako vide naš grad. Većina gostujućih volontera doživi Bečej kao mesto gde se svi poznaju, govore engleski, imaju mobilni telefon i piju pivo. Italijan je ove godine rekao da ima osećaj da je Bečej grad koji umire i da upravo ovakve vidove organizovanja ljudi treba podržavati, jer je to jedan od načina da naš grad dobije energije za dalji razvoj.
Koliko su se naši gosti fino snašli u Bečeju govori činjenica da je Španac odneo zlatnu medalju na takmičenju u pecanju koje organizuje 'Šaran', upecavši ribicu od 320g, a najstarija ovogodišnja volonterka, 48-godišnja Španjolka, osvojila srebrnu medalju na plivačkom maratonu na Tisi, u svojoj kategoriji.
Bečeju dalje preostaje da planira kampove za sledeće leto, ugosti još ljudi iz inostranstva i podrži ovakve događaje jer iskustvo koje se stekne na volonterskom radnom kampu ne može ni jednim parama da se kupi, svi ljudi su dobrodošli, bez obzira na godine, pol, veru i sl.
Ivana Ružička
 |
Prikaži/Sakrij komentare
lkjhg
