LJUBOMORA NIJE LJUBAV

Adam je bio ljubomoran kada je Eva uzela plod s drveta života, bio je ljubomoran jer se osetio ugrožen, kaže pomalo u šali dr Petar Bokun, zaključujući da je za ljubomoru uvek potrebno dvoje.

Ljubomora nije ljubav!

"Sama reč ljubomora sastoji se od ljubavi i more! Mora je ono što nas mori, što nas muči, što je teskobno, što je ustrašno, što pritiska čoveka. Kad mi dođu pacijenti opisujući moru, kažu da imaju utisak kao da im je na grudi nešto selo. Od polovine reči ipak ostaje ljubav," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.

Nema ljubomore bez ljubavi!

"Najveća je umetnost zadržati određeni nivo ljubavi a da doza ljubomore ne prekrije to. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ta ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima. To je onda patološka ljubomora."

Kupovne kašice vs. kućne kašice

Kao osnovni razlog za davanje prednosti kupovnoj nad domaćom ishranom najčešće se navodi nedostatak vremena za pripremanje i nabavljanje namirnica. Odlučila sam da sprovedem istraživanje na tu temu ne bi li utvrdila činjenice. Da se razumemo, nisam potpuni protivnik kašica (u određenim prilikama, one su pravo rešenje), ali realno, samostalno spremanje hrane za bebu nije prevelika filozofija.

Pitanjem kvaliteta sastava gotovih kašica u odnosu na spremljene uopšte ne želim da se bavim jer smatram da je očigledno. U kućno pripremljenu kašicu bar znate šta ste stavili...

Do kojih zaključaka sam došla? Prvo, svako od nas u proseku ode bar jednom dnevno do prodavnice, kao i jednom nedeljno na pijacu. S obzirom da voće i povrće sad možete naći u svakoj manjoj prodavnici (po nešto višoj ceni, istina), uz svež hleb, jogurt, mleko i novine možete kupiti i poneku bananu, jabuku i šargarepu. Naravno, da ne treba da kupite 100 kg namirnica i da ih vučete zajedno sa detetom, ali pola kilograma mešanog voća i povrća neće napraviti veliku razliku. Na kraju krajeva, može vam i tata priskočiti posle podne (brat ili sestra studenti sa fleksibilnijim danom), a uzmite u obzir da i gotove kašice neko mora kupiti i doneti.

S obzirom na to da je problem nabavke rešen, prelazimo na problem vremena za pripremanje. Što se gotovih voćnih kašica tiče, one su potpuni rekorder u vremenu pripreme, jedina konkurencija im je banana. Ono što je potrebno napomenuti jeste da nepojedene (nemojte slučajno da jedete za sopstvenim detetom, to je najbrži put ka gojenju) kašice treba odmah baciti. Stavljanjem u frižider one zadržavaju svojstva, ali sigurno nećete detetu dati ledenu kašicu i rizikovati upalu grla. Gotove voćne kašice su sjajne za putovanja i izlete, jer sveže pripremljeno voće treba pojesti odmah zato što gubi hranjiva svojstva (što nas dovodi do pitanja šta održava hranjiva svojstva u gotovim kašicama i da li ih uopšte ima).

U svetu je tokom prošle godine prodato oko 270 miliona računara, izračunale su kompanije koje se bave istraživanjem informaciono-tehnološkog tržišta.

Prema podacima međunarodne kompanije IDC, širom sveta je lane prodato ukupno 269 miliona računara, dok je prema podacima konkurentskog "Gartnera" ta cifra 271,2 miliona. To predstavlja rast od 13,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Među proizvođačima računara, na prvom mestu je američki Hewlett Packard koji, s 50,5 miliona prodatih računara, zauzima 18,8 odsto tržišta. Na drugom je njegov domaći konkurent Dell sa 40 miliona prodatih računara, odnosno 14,9 odsto tržišta, a zatim sledi tajvanski Acer sa 21,2 miliona prodatih računara i 7,9 odsto tržišta.

Tokom 2008. godine se očekuje da bude prodato 300 miliona računara, preneli su francuski mediji.

Modno proleće 2008. – šareno i tanano

Upadljive boje, tanki materijali i cvetni dezen - to su trendovi proleća i leta 2008, objašnjava bečki modni ekspert Izabela Klausnicer.

Kombinacija boja ljubičaste ili sivo-plave sa jarkonarandžastom ovog proleća veoma često će se nositi. Kome su te boje upadljive, može da odabere neutralnije boje, ali onda materijal treba da dođe do izražaja.

Dominirajuća modna tema biće providni materijali – til i organdin.

Ono što je neobično ove godine, detalj sezone, biće umetnički urađene i cvetovima ukrašene štikle. Udobne ili ne, ove sezone štikle će se nositi „pod obavezno“. Takođe, dominirajuća tema biće cvetni dezeni, koji će moći i međusobno da se kombinuju.

Drugi veliki trend tokom proleća biće tzv. toga-haljine.

Joj, jos uvek ne mogu da poverujem da nam je stigla i 2008. godina! Prosto neverovatno kojom brzinom vreme prolazi... Kao da je juce bio docek 2007. Jos uvek mogu da cujem smejanje mojih drugarica i osetim miris onih slatkih kolacica koje smo kupili u zadnji cas, pred docek. 365 dana mi je proletelo kao tren. A sve je ostalo isto. Mi. I nas gradic. Odusevljena sam slikom Beceja u poslednje 2 nedelje... Pao je sneg. Onaj sneznobeli pokrivac koji se nije otopio posle par sati. Grad je prelep! Sve je tako svetlo, belo i lepo. Mirno i spokojno. Cini me srecnom ova slika o Beceju. Nekako, bas sam inspirisana svim ovim dogadjajima u proteklih par dana....Praznici su svuda oko nas. Nova godina, Bozic... Za docek je bilo puno ljudi na trgu... Ne pamtim kada sam videla toliko osmeha na jednom mestu. Toliko lica koja sa radoscu ocekuju nesto spektakularno. Ocekuju. Nadaju se. I onaj sneg.Svaka pahulja drugacija. Jednostavno carobno. Svideo mi se taj prizor. Nekako, i moje oci drugacije svetlucaju.

Možemo naći zaista mnogo primera da se neki prehrambeni proizvod naziva „zdravim“ i nosi razne epitete kao što su: „zdrava hrana“, „eko hrana“, „bio hrana“ i slično. Haos na tržištu i česte zloupotrebe brige potrošača za svoje zdravlje primorale su vlasti u EU, a i kod nas, da preduzmu odlučne mere. Ono što je važno znati a što malo ko od prosečnih ljudi, zauzetih i preopterećenih svakodnevnicom može znati, jeste da postoji zakon koji je uveo reda u proizvodnju, preradu i distribuciju ovakvih prehrambenih proizvoda. Na srpskom jeziku takva hrana naziva se ORGANSKA. Postoji tačno utvrđena procedura (Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima) koja propisuje način na koji se hrana može proizvoditi, kontrolisati tok proizvodnje i prerade a da bi takav proizvod mogao da bude označen kao organski.

Kupoholizam

Opste je poznata cinjenica da su mnoge zene zavisne od kupovine u toj meri da bi se mogle nazvati kupoholicarkama. Kad god bi se u gradu otvorio neki novi butik, stotine zena bi zurno hrlile na datu lokaciju ne bi li se nasle medju prvima koje ce biti svedoci tako vaznog dogadjaja. Osim momenta biti vidjen, veoma je vazna cinjenica biti medju prvima u gradu koja cu posedovati odredjenu stvar bas iz te kolekcije.

Naravno, to kako ce neko celu ovu situaciju doziveti zavisi od mnogih faktora. Neka zena ce pomisliti kako je shoping samo histericna i besmislena jurnjava za odredjenim proizvodima, dok ce druga osetiti kako je cela ta pomama za shopingom ispunjava, cini superiornijom i podstice je u njenom pohodu na odredjeni plen.

Da li je, prema tome, shoping samo jos jedan u nizu savremenih fenomena kojim se previse pridaje paznja ili, pak, jedna zabrinjavajuca pojava koja se epidemski siri medju kupcima?

On cudna iskra srece...

Kopaonik, najve�a planiina u Srbiji, jedno je od mesta koje preko cele godine nudi idealne uslova za aktivan odmor i u�ivanje. Kopaonik je i naš najve�i i najpoznatiji planinski, turisti�ki i skijaški centar. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981 godine, proglašen je i za nacionalni park.
Skijaški tereni Kopaonika se nalaze na nadmorskoj visini od 1650 - 2017 m. Svrstavaju ih u terene prve kategorije. Turisti�ki centar Kopaonik raspola�e mre�om od 22 �i�are. Sve �i�are su povezane u jedinstven sistem, što skijašima pru�a posebne mogu�nosti. Ukupna du�ina �i�ara iznosi 17.222 m, dok je du�ina svih staza 44 km. Maksimalan kapacitet sistema je 13.520 skijaša na sat.
Za sve one koji �ele da ostvare prisniji kontakt sa prirodom, na raspolaganju su staze za nordijsko skijanje. Na lokaciji Crvene bare, ure�ene su i markirane staze od 3, 5 i 10 Km.

Tara je jedna od najlepših planina Srbije, pod gustim �etinarskim i listopadnim šumama protkanim pašnjacima i livadama, proglašena 1981. za Naci-onalni park. Izuzetan ambijent netaknute prirode koji se prostire na 22000 hektara, na prose�nih 1000m nadmorske visine,dozivljaj je za svakog posetioca. Kod hotela Beli bor gde se nalaze dva ski lifta i to za decu i po�etnike du�ine 150m i za odrasle du�ine 450 m.

Borovec je najpopularnije, najve�e i najstarije planinsko mesto i ski centar u Bugarskoj. Le�i na severnom delu planine Rila na nadmorskoj visini izme�u 1150 i 1350 metara. To je polazna ta�ka za osvajanje najvišeg vrha Balkana-Musala(2925 m) kao i mnogih drugih. Borovec je udaljen 72 km od glavnog grada Sofije, 101 km od Plovdiva i samo 10 km od Samokova (stan:30,000; grad bogat istorijskim i kulturnim znamenitostima).
Hoteli na Borovecu mogu da prime ukupno 3800 gostiju i pru�aju sve usluge neophodne za prijatan odmor. Za nekoliko minuta �i�ara �e vas odvesti u alpske delove Rile, u raj za skijaše i pešake.
Borovec ima razli�ite ski staze, za po�etnike i iskusne skijaše, prilago�ene internacionalnim standardima, kao i staze za vrhunske šampionate, kros-kantri, biatlon i ski skokove. Svake zimske sezone odli�na ski škola obu�ava preko 20,000 gostiju.
Savršena kombinacija lokacije, klime i geografskog polo�aja privla�i svake godine turiste iz cele Evrope.

Bansko nudi neodoljivu kombinaciju netaknute prirode planine Pirin i idili�ne atmosfere drevnog bugarskog gradi�a. Smešten na obroncima jedne od nalepših bugarskih planina – Pirin, koja je ujedno i nacionalni park uklju�en u listu Svetske prirodne baštine, Bansko je pravo �udo prirode koje privla�i turiste odli�nim hotelima i fantasti�nim uslovima za skijanje, kao i celogodišnjim planinskim turizmom.

Ovde, na obroncima planine Pirin, ku�e deluji kao manastiri sa visokim kamenim zidovima i malim prozorima sa rešetkama. Ni na jednom drugom mestu ne mo�ete videti te drevne utvr�ene ku�e sa kamenim zidovima i drvenim kapijama. Ovde mo�ete �uti najmelodi�nije pesme i jesti najukusniju hranu. Pravi duh Bugarske sakriven je iza �vrstih zidina i teških kapija – u prostranim sobama sa masivnim prozorima, tavanicama ukrašenim duborezom, simpati�nim prekriva�ima i vezenim jastu�i�ima, muralima, ikonama i zadivljuju�im ikonostasom u crkvi Svetog Trojstva
(1832. – 1835.).